„Nacionalni standard sigurnosti hrane za konzerviranu hranu GB7098-2015“ definira konzerviranu hranu na sljedeći način: Korištenje voća, povrća, jestivih gljiva, mesa stoke i peradi, vodenih životinja itd. kao sirovina, obrađenih preradom, konzerviranjem, zatvaranjem, termičkom sterilizacijom i drugim postupcima, komercijalna sterilna konzervirana hrana. „Bilo da se radi o konzerviranom mesu u limu ili konzerviranom voću u staklenim bocama, iako se proizvodni proces malo razlikuje, suština je sterilizacija.“ Prema važećim kineskim nacionalnim standardima, konzervirana hrana mora ispunjavati "komercijalnu sterilnost". Prema podacima, rana metoda sterilizacije bila je kuhanje (100 stepeni), kasnije promijenjeno u ključanje rastvorom kalcijum hlorida (115 stepeni), a kasnije razvijeno u sterilizaciju parom pod visokim pritiskom (121 stepen). Prije nego što napusti fabriku, konzervirana hrana treba da se podvrgne testu komercijalne sterilnosti. Simuliranjem skladištenja na sobnoj temperaturi može se vidjeti da li će konzervirana hrana imati kvarenja poput oticanja i ispupčenja. Eksperimentima s mikrobnom kulturom moguće je vidjeti da li postoji mogućnost reprodukcije mikroba. "'Komercijalna sterilnost' ne znači da apsolutno nema bakterija, već da ne sadrži patogene mikroorganizme." Zheng Kai je rekao da neke konzerve mogu sadržavati malu količinu nepatogenih mikroorganizama, ali se oni neće razmnožavati na normalnim temperaturama. Na primjer, u konzerviranoj pasti od paradajza može postojati mala količina spora plijesni. Zbog jake kiselosti paste od paradajza, ove spore se ne razmnožavaju lako, pa se konzervansi mogu izostaviti.
Vrijeme objave: 22. mart 2022.