Komercijalni sterilitet ne znači "bez bakterija"

“Nacionalni standard za sigurnost hrane za konzerviranu hranu GB7098-2015″ definira konzerviranu hranu na sljedeći način: korištenje voća, povrća, jestivih gljiva, mesa stoke i peradi, vodenih životinja, itd. kao sirovina, prerađenih kroz preradu, konzerviranje, zatvaranje, termičku sterilizaciju i druge procedure komercijalna sterilna konzervirana hrana. ” Bilo da se radi o mesnim konzervama u limenoj lim ili o voćnim konzervama u staklenim bocama, iako je proces proizvodnje malo drugačiji, srž je sterilizacija.” Prema trenutnim kineskim nacionalnim standardima, konzervirana hrana mora zadovoljiti "komercijalnu sterilnost". Prema podacima, metoda rane sterilizacije je prokuvana (100 stepeni), kasnije prešla na ključanje rastvora kalcijum hlorida (115 stepeni), a kasnije se razvila u sterilizaciju parom pod visokim pritiskom (121 stepen). Pre izlaska iz fabrike, konzervisana hrana treba da bude podvrgnuta komercijalnom testu sterilnosti. Simulacijom skladištenja na sobnoj temperaturi može se vidjeti da li će se konzervirana hrana pogoršati kao što je oticanje i ispupčenje. Eksperimentima mikrobne kulture moguće je vidjeti postoji li mogućnost mikrobne reprodukcije. “'Komercijalna sterilnost' ne znači da apsolutno nema bakterija, već da ne sadrži patogene mikroorganizme.” Zheng Kai je rekao da neke konzerve mogu sadržavati malu količinu nepatogenih mikroorganizama, ali se neće razmnožavati na normalnim temperaturama. Na primjer, može postojati mala količina spora plijesni u konzerviranoj pasti od paradajza. Zbog jake kiselosti paradajz paste, ove spore nije lako razmnožavati, pa se konzervansi mogu izostaviti.”